Predsednik Srbije obišao radove na izgradnji vijadukta Čortanovci, na deonici brze pruge Stara Pazova-Novi Sad
August 9, 2019
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić obišao je 9. avgusta radove na izgradnji vijadukta Čortanovci, na železničkoj deonici Stara Pazova–Novi Sad, na budućoj pruzi za velike brzine između Beograda i Budimpešte. Radove na modernizaciji i izgradnji dvokolosečne pruge Stara Pazova–Novi Sad, uključujući i izgradnju tunela i vijadukta Čortanovci, izvodi ruska kompanija RŽD Internešnel, a projekat se finansira iz ruskog kredita za modernizaciju srpskih železnica. Predstavnici izvođača radova upoznali su predsednika sa projektom izgradnje vijadukta i tunela i napomenuli da je teren gde se gradi vijadukt veoma zahtevan.
„Preneli su mi da je ugrađeno 1.450 šipova dužine 30 metara, da je urađena zaštita od klizišta, da su radnici savladali velike muke i uspeli da urade ono što je predviđeno projektom“,rekao je predsednik Vučić i na tome čestitao i srpskim i ruskim radnicima. „Ovo će da promeni izgled Srbije“, konstatovao je Vučić. „Tunel i vijadukt Čortanovci su najveći železnički infrastrukturni projekat koji se trenutno izvodi u Evropi. Ako je most Vrla simbol Grdelice, vijadukt kod Čortanovaca biće simbol sveukupnog napretka Srbije, brzih pruga i možda najlepše mesto koje može da se vidi“, istakao je predsednik. „Želim svima da se zahvalim na ovom veličanstvenom danu! Ovaj rezultat će biti podstrek da se nastavi sa investicijama i u drugim delovima Srbije. Čestitam svima i hvala što gradite Srbiju, treba da se ponosite pred svojom decom i unucima“, rekao je predsednik Vučić.
S predsednikom Vučićem radove su obišli i potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović, ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko i predsednik Pokrajinske vlade, Igor Mirović. U obilasku su takođe učestvovali i generalni direktor Infrastrukture železnice Srbije, Miroljub Jevtić, kao i generalni direktor ruske kompanije RŽD Internešnel, Sergej Pavlov.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas se, prilikom obilaska vijadukta u Čortanovcima u izgradnji, mimo protokola, popeo na vrh metalne konstrukcije, zapravo skela, visokih oko 20 metara. Predsednika je pokušalo da spreči njegovo obezbeđenje, koje je procenilo da Vučić, ipak, ne bi trebalo da se popne, ali se on oglušio o njihova upozorenja i počeo da se penje metalnim stepenicama. Vučić je pozvao i ruskog ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka da mu se pridruži, što je ruski diplomata prihvatio.
„Video sam nešto što je malo ko do sada imao priliku da vidi u Srbiji, jednu veličanstvenu stvar sa vrha ovih skela kuda će da prolaze naši vozovi. Taj pogled je čudesan“, podelio je svoje utiske predsednik. Ponosan je, kaže, na sve ono što je urađeno u poslednjih pet-šest godina, podižući zemlju ni iz čega, iz ambisa. „Dotle, da danas ovde napravimo najveće železničko gradilište u Evropi“, istakao je Vučić.
Predsednik je istakao da je za vijadukt do sada izgrađeno 56 nosećih stubova, koji, je inače, dužine tri kilometra, a na ovoj deonici se nalazi i tunel sa dve cevi.„Nemoguće je da dođe do sudara, imamo dve cevi i 1.200 metara sa najmodernijom savremenom signalizacijom, ne može da dođe do bilo kakvih nesreća“, ukazao je predsednik.Vučić se zahvalio ruskim izvođačima za koje je rekao da ne kasne sa radovima ni dana.
Predsednik Srbije najavio je danas da će razgovarati sa Crnom Gorom oko planova za modernizaciju pruge Beograd-Bar, kako bi crnogorska strana obavila svoj deo posla na tom projektu, a da će naša država videti kako da se iz novog investicionog plana od 10 milijardi evra izdvoji novac i za te radove.
Upitan kakvi su planovi za prugu Beograd–Bar, predsednik je rekao da Rusi rade projekat Valjevo–Vrbica, dužine 210 kilometara, da se rekonstrukiše pruge Resnik–Valjevo, a kad se to završi za sedam, osam ili deset meseci, onda će se videti kako će se pronaći novac u okviru velikog investicionog plana od 10 milijardi evra, da se te železničke trase spoje sa Crnom Gorom. „To je za nas istovremeno razvojni projekat, naročito za Užice i južni deo Zlatiborskog okruga, naravno i za Kosjerić između Valjeva i Užica, za ceo taj kraj zapadne Srbije u koji, inače, moramo da uložimo više novca“, rekao je predsednik. Taj projekat je veoma važan i brzo će se krenuti u njegovu realizaciju, najavio je Vučić, kao što će se takođe, kaže, brzo krenuti u izvođenje projekta na železničkim deonicama Beograd-Niš i Niš-Preševo. Pruge i železnice su bile gotovo ukinute u Srbiji ali sada, kaže, situacija je bolja pa će se i od Beograda do Bara železnicom stizati za šest i po sati, a ne kao što je to slučaj danas da put traje 14-15 sati.
Ruski ambasador, Bocan-Harčenko kaže da je velika čast što Rusija učestvuje u ovom projektu i da su dimenzije projekta izuzetne. „Veličanstveno gradilište koje je i od evropskog značaja. I predstavnici RŽD kažu da će biti još više saradnje, a to pokazuje da imamo bezbroj mogućnosti“, naveo je on. „Ovo sve što vidimo je veličanstveno i obećavajuće i možda ne postoji reč ni na srpskom, ni na ruskom koja bi bila pravi odraz dimenzija ovog projekta. Jasno je da je reč o projektu na nivou najmodernijih standarda. On je i od evropskog značaja i biće deo koridora koji će dodatno povezivati južni deo Evrope sa centralnom i zapadnom Evropom“, rekao je ruski ambasador. Naše dve države, kaže on, rade u korist interesa Srbije i Rusije, u korist bilateralne saradnje, ali i evropskih sveobuhvatnih interesa i blagostanja.
Izrazio je zahvalnost RŽD na svemu što rade i zadovoljstvo što postoji odlična saradnja između srpskih i ruskih stručnjaka. Dodao je da planova za saradnju ima još i najavio da se priprema još jedan međuvladin ugovor o dodatnom kreditu. “Očekujem da će uskoro biti potpisan. Idemo dalje“, kazao je ambasador Bocan–Harčenko i dodao da je izgradnja dispečerskog centra u Srbiji jedan od najznačajnijih.
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović, rekla je danas da će modernizacija železnice omogućiti da Srbija postane nezaobilazna ruta i u železničkom saobraćaju i da zajednički projekti sa Ruskim železnicama doprinose tom cilju. “Srbija i Rusija imaju ne samo prijateljske odnose, nego i odličnu ekonomsku saradnju, naročito u oblasti infrastrukture. O tome govori i činjenica da zajedno realizujemo najveći železnički projekat u Evropi, izgradnju deonice od Stare Pazove do Novog Sada, koja će biti deo prve brze pruge u jugoistočnoj Evropi”, rekla je Mihajlovićeva za RTS, nakon obilaska gradilišta u Čortanovcima. Ona je naglasila da je za Srbiju važno da modernizuje kompletan železnički Koridor 10 i da se bolje poveže ka jugu i sa Severnom Makedonijom i Grčkom.
“Pripremamo i nove projekte koje ćemo raditi sa Ruskim železnicama. Iduće godine počeće izgradnja novog dispečerskog centra na železnici, a narednih meseci radiće se i projektna dokumentacija za nastavak rekonstrukcije barske pruge, od Valjeva do granice sa Crnom Gorom, gde očekujemo da počnemo radove 2021. godine”, rekla je ona.
Miroljub Jevtić, generalni direktor Infrastrukture železnice Srbije, u izjavi za medije povodom obilaska gradilišta u Čortanovcima, najavio je da radovi na izgradnji vijadukta i tunela treba da budu završeni do kraja 2021. godine. „Do sada smo završili oko 70 odsto ovog objekta, tunel je završen oko 64 odsto i ima dovoljno vremena za završetak čitavog posla, pa je sada pitanje koliko ranije će projekat biti gotov“, rekao je Jevtić. On je izjavio da se modernizacija i obnova železničke infrastrukture u Srbiji odvija u dva pravca. „Jedno su veliki investicioni projekti, kao što je izgradnja pruge za velike brzine Beograd–Subotica–Budimpešta. U modernizaciju pruge Stara Pazova–Novi Sad, duge 40,4 kilometra, koju grade ruski partneri, biće investirano ukupno 614 miliona evra, u deonicu od Novog Sada do Subotice dugu 108,1 kilometar 943 miliona evra, a tu je i prva deonica od Beograd Centra do Stare Pazove koju grade kineski partneri“, rekao je Jevtić novinarima, i nastavio: „Međutim, da bi svi ovi projekti imali puni značaj, Infrastruktura železnice Srbije revitalizuje i regionalne pruge. U ovom trenutku samostalno izvodimo radove na prugama Kragujevac–Lapovo, Markovac–Resavica i Kumane–Banatsko Miloševo. Deonicu Kragujevac–Lapovo završićemo već do 30. septembra ove godine. Pored toga, rekonstruišemo još dve regionalne pruge – Niš-Zaječar i Subotica–Senta, a radove izvode drugi izvođači koji su izabrani na javnom tenderu“, naveo je generalni direktor Infrastrukture železnice Srbije, Miroljub Jevtić.
Modernizacija i izgradnja dvokolosečne otvorene pruge Stara Pazova–Novi Sad (40,4 kilometra), uključujući i izgradnju tunela i vijadukta Čortanovci, deo su projekta izgradnje pruge za velike brzine između Beograda i Budimpešte. Ove radove izvodi ruska kompanija RŽD Internešnel, a projekat se finansira iz ruskog kredita za modernizaciju srpskih železnica. Tunel i vijadukt Čortanovci, koji se nalaze na pruzi Stara Pazova–Novi Sad, jedno su od najvećih investicionih i infrastrukturnih gradilišta u ovom delu Evrope. Grade se dve tunelske cevi, svaka sa po jednim kolosekom, dužine po 1,2 kilometra. Vijadukt će biti dužine 2,9 kilometra i nosiće ga 59 stubova, od kojih će najviši biti 28 metara. Radovi su počeli 11. avgusta 2017. godine, a rok za završetak je 52 meseca. Vrednost posla je 337,6 miliona dolara. Do sada je na izgradnji tunela i vijadukta Čortanovci izvedeno 63,66 odsto ukupno ugovorenih radova.
Vijadukt Čortanovci je lociran neposredno uz desnu obalu Dunava i sastoji se iz dve konstrukcije. Početak vijadukta vezan je galerijom za izlaz iz tunela. Ostala konstrukcija podeljena je na pet segmenata. Do sada su završeni radovi na izgradnji temelja svih 59 stubova koji će nositi vijadukt. U potpunosti je izgrađeno 56 stubova, a na preostala tri stubna mesta izgradnja stubova je u završnoj fazi. Pored izgradnje stubova, izvode se i radovi na izgradnji glavnih nosača konstrukcije vijadukta.
Radovi na iskopavanju tunela istovremeno se izvode sa obe strane tunela i u obe tunelske cevi, što znači da se radovi u tunelu odvijaju iz četiri različita pravca istovremeno. Do sada je kompletno probijeno 890 metara ukupne dužine obe tunelske cevi.
Preuzeto sa sajta Infrastruktura železnice Srbije