Uz podršku Svetske banke, Srbija gradi bezbedan, efikasan i ekološki održiv železnički sistem
March 18, 2021
Srbija intenzivira napore na razvoju infrastrukture kroz povećanje bezbednosti, efikasnosti, ekološke održivosti i regionalne povezanosti svojih železnica unapređenjem mreže pruga u dužini od 3.735 kilometara. Odbor direktora Svetske banke 17. marta je odobrio Fazu 1 Višefaznog programskog pristupa za Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji, čime je obezbeđeno 62,5 miliona dolara u okviru ovog programa ukupne vrednosti 400 miliona dolara. Budući da dele iste prioritete, poput zelenog saobraćaja i regionalnih integracija, Svetska banka i Francuska agencija za razvoj zajednički sufinansiraju po 50 odsto Faze 1, te tako ukupna ulaganja za ovu fazu iznose 125 miliona dolara.
„Železnička mreža Srbije je značajan resurs i ima potencijal da odigra stratešku ulogu u razvoju cele države i kreiranju novih radnih mesta“, izjavio je Stiven Ndegva /Stephen Ndegwa/, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji. „Ovim programom će se unaprediti kvalitet infrastrukture, povećati bezbednost, pospešiti domaće i regionalne integracije, ubrzati privredni razvoj i poboljšati poslovno okruženje u regionu“.
„Obnovljena i modernizovana železnička mreža postaće ključni deo transformacije multimodalnog saobraćaja u ovoj državi, a čitav program je u potpunosti usklađen sa planom za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, uključujući i opredeljenost države za poštovanje standarda Evropskog zelenog dogovora i klimatske neutralnosti, kojima se predviđa smanjenje emisija iz sektora saobraćaja za 90 odsto“, dodao je gospodin Ndegva.
Ovom aktivnošću Svetska banka pruža podršku Republici Srbiji u njenim nastojanjima da svoj železnički sektor transformiše u bezbedan, održiv i delotvoran železnički sistem, koji će omogućiti da se poveže sa glavnim izvoznim tržištima ali istovremeno i da smanji karbonski „otisak“ ovog sektora. Prema prvim procenama, očekuje se da će efekat projekta koji će doneti korist i kroz ublažavanje uticaja na životnu sredinu ili prilagođavanje klimatskim promenama – što se naziva i „dodatna ekološka korist“ – premašiti 89 odsto, što iznosi 111,28 miliona dolara.
Čitav projekat je usmeren na povećanje stepena iskorišćenosti mreže za pet odsto, smanjenje broja smrtnih slučajeva na železničkoj mreži za 23 odsto i povećanje učešća železnice na domaćem tržištu prevoza robe za 10 odsto u narednih deset godina.
Sredstva iz ovog projekta Svetske banke, pored ostalog, predviđena su za modernizaciju beogradskih železničkih tunela Dedinje, Stadion i Vračar, kao i drugu fazu izgradnje železničke stanice Beograd Centar u Prokopu, koja obuhvata prva dva koloseka, zatim za pruge Pančevo Glavna – Pančevački Most i Pančevo – Vršac – granica sa Rumunijom, obilaznicu u železničkoj stanici Bogojevo, ali i za putne prelaze. U zavisnosti od projekta, sredstva su predviđena za tehničku dokumentaciju i projektovanje, ali i za izvođenje radova, a obuhvaćena je i realizacija institucionalnih i sistemskih projekata, poput upravljanja projektima i imovinom, institucionalno jačanje železnice, sistem upravljanja bezbednošću, teritorijalni razvoj ili unapređenje tržišnog poslovanja.
Srbija planira da uloži 3,3 milijarde evra u svoju železničku mrežu tokom predstojeće decenije, u sklopu čega namerava da u potpunosti elektrifikuje svoje pruge, postigne punu primenu Evropskog sistema za upravljanje železničkim saobraćajem, ukine ograničenja brzine, poveća kapacitet trasa za prevoz robe u okviru svoje strateške pružne mreže i unapredi upravljanje imovinom železnice. Očekivana transformacija od presudnog je značaja za podsticanje ulaganja i privrednog rasta u Srbiji, smanjenje klimatskog otiska vezanog za delatnosti trgovine i saobraćaja i bolju povezanost u prevozu putnika i robe. Svi ti ciljevi blisko su usklađeni sa saobraćajnom politikom Evropske unije i zahtevima transevropskih mreža. Tri faze ovog projekta Svetske banke podrazumevaće investicije u infrastrukturu i upravljanje imovinom, inicijative za jačanje institucija u ovom sektoru i napore usmerene na modernizaciju.
Izvori: Svetska banka /The World Bank/, Infrastruktura železnice Srbije AD
